---

06/12/2010

NEKVALITETNI KREDITI DOSTIGLI 17 PROCENATA U OKTOBRU

~ Nekvalitetni krediti dostigli nivo od 17 procenata u oktobru (u poređenju sa 13 procenata u oktobru 2009.)
~ Centralna banka kaže da će problem sa nekvalitetnim kreditima biti manje izražen u 2011. godini
~ Vidi inostrani interes u kupovini banaka.

Piše: Petar Komnenić
PODGORICA, 6. decembar (Reuters) – Nekvalitetni krediti u Crnoj Gori nastavili su sa rastom ove godine, ali je guverner Centralne banke naveo u ponedjeljak da očekuje poboljšanje u 2011. godini sa oživljavanjem ekonomije u zemlji koja je aplicirala za članstvo u Evropskoj uniji.

Crna Gora je takođe doživjela kreditnu ekspanziju prisutnu na globalnom nivou sredinom ove decenije, a finansijska kriza dovela je do naglog rasta nekvalitetnh kredita.
Radoje Žugić, koji je imenovan u oktobru, rekao je Reuters-u putem pisanih odgovora na dostavljena pitanja da je nivo kredita koji kasne sa otplatom do 90 dana iznosio između 16 i 17 procenata u oktobru.

„Ne očekujemo dalji rast nekvalitetnih kredita, naročito zbog najavljenog ekonomskog rasta naredne godine“, napisao je.

U oktobru 2009. stopa nekvalitetnih kredita iznosila je 13 procenata.

Međunarodni monetarni fond poboljšao je svoj procjenu rasta Crne Gore u 2010. godini sa –1.8 procenata na 0.3 procenta, ali je naveo da će rast u 2011. godini biti 3 procenta, što je pad sa prethodno prognoziranih 5 procenata.

Za razliku od svojih susjeda, Bosne, Kosova i Srbije, Crna Gora se nije obratila MMF-u za kredit. Umjesto toga, Vlada je uspješno emitovala debitantske Euro obveznice u septembru u vrijednosti od 200 miliona eura (265 miliona američkih dolara).

Žugić je rekao da bi mogla postojati potreba za aranžmanom kao mjerom opreza sa ovim međunarodnim zajmodavcem u budućnosti.
„U mjeri u kojoj je to potrebno, zaključivanje aranžmana za potencijalni kredit MMF-a ili sa nekom drugom međunarodnom finansijskom institucijom treba detaljno razmotriti,“ rekao je. Ali „sa daljim rastom ekonomije biće sve manje potrebe za tim.“

Sa najmanjim brojem stanovnika u regionu od oko 670,000, Crna Gora je bilježila ekonomski rast od prosječnih 8,7 procenata između 2006.-2008., ali je potom žestoko pogođena svjestkom krizom.

Ekonomski rast zabilježio je pad od 5,7 procenata prošle godine, a banke su bile oprezne u odobravanju novih kredita.
„Nijesmo zadovoljni sa kreditnom aktivnošću banaka,“ rekao je Žugić, time ponavljajući pritužbe zvaničnika Vlade. Iznos kredita privredi i stanovništvu „smanjen je za 143 miliona eura“, rekao je.

Prema podacima Centralne banke, banke koje su u većinskom vlasništvu banaka iz zapadne Evrope odobrile su kredite u Crnoj Gori u ukupnom iznosu od 2,4 milijarde eura u 2009. godini.

Ukupne pozajmice supsidijarnih banaka od njihovih matičnih kompanija izvan Crne Gore iznose oko 700 miliona eura, rekao je.
„Centralna banka će pratiti uzimanje pozajmica banaka iz inostranstva i u slučaju njihovog rasta – u mjeri u kojoj to može uticati na kreditnu aktivnost – preduzimaćemo korektivne mjere,“ rekao je.
Vodeće banke u stranom vlasništvu u Crnoj Gori su OTP , NLB [LJUBB.UL] i Hypo Group.

Žugić je imenovan za guvernera nakon što je Vlada skratila mandat njegovog prethodnika koji je zauzeo čvrst stav prema Prvoj banci u kojoj Premijer Milo Đukanović ima mali udio, a njegov brat je najveći akcionar.
„Centralna banka danas održava kontrolu nad velikim bankama, uključujući Prvu banku, u cilju utvrđivanja poslovnih parametara i uvođenja mjera koje bi obezbijedile sigurnost svih klijenata u tim bankama,“, rekao je Žugić.

Crna Gora je unilateralno usvojila euro i Centralna banka ima supervizorsku ulogu nadziranja poslovanja banaka.
„Banke u Crnoj Gori su likvidne. Postoji generalni interes za kupovinu nekih banaka u okviru sistema, ali iz razloga povjerljivosti ne mogu da pričam o tome,“ rekao je.
Prva banka je izjavila da traži inostrane partnere, a neki kažu da bi neka italijanska banka mogla biti odgovrajuća s obzirom da ova zemlja koja je sa druge strane Jadranskog mora sve više investira u energetiku u Crnoj Gori.